Славица Моравчевић, Вечерње новости, 21.03.2010
Србија је у дуговима до гуше, које не знамо ко ће и како да враћа, али и поред тога настављамо да узимамо нове кредите.

Већ смо високо задужена земља са 22,8 милијарди евра обавеза према иностраним кредиторима, на основу показатеља и Светске банке и ММФ, а Народна банка Србије и надлежни покушавају да ублаже ситуацију тврдећи да смо и даље средње задужена држава са учешћем дуга у БДП од 74,1 одсто, односно шест одсто испод границе која нас одваја од високо задужених.

Ово за "Новости" каже Млађен Ковачевић, економиста, и истиче да је у последње две године дошло до драстичног погоршања спољне задужености, а са узимањем кредита наставиће се и у овој и у следећој години, што нас може довести у дугорочно тешку дужничку кризу.

Шта више брине - приватни или државни дуг?
- Брине укупан дуг, иако Народна банка Србије инсистира да приватно задужење, односно обавезе предузећа према иностранству, не треба да брину, мислим да има и те како разлога за забринутост. Јер, шта ће бити, на пример, ако један "Телеком" западне у проблеме и не буде у стању да отплаћује своје рате кредита. Сценарио је прост. Сити банка или било који други кредитор код кога се ова компанија задужила може заузврат, због неплаћених обавеза, да ову нашу националну компанију преузме по минималној цени.

Од чега зависи наша способност да враћамо кредите?
- Од снаге наше привреде, која једино може да обезбеди девизе. А што се тиче државе, она ће увек наћи начин да регулише своје обавезе. Може да репрограмира дугове, да узима нове кредите, што и чини већ годинама. На пример, од Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Светске банке, ММФ... Али, и то има цену. Питање је под којим условима, по којим каматама може да се задужује. Србија само по основу камата дугује шест милијарди евра за период од четири до пет година. Они који зајме очигледно не мисле како ће те кредите да враћају.

Очекујете да ће се наставити са узимањем нових кредита?
- Апсолутно. Већ има назнака да ће нам Кинези највероватније дати милијарду евра зајма, а Руси око 800 милиона евра. У најави су и нове позајмице Европске инвестиционе банке... А најављује се и продаја "Телекома" до краја године, у тренутку када криза и даље дрма Европу, што значи да ће цена за такав српски ресурс бити много мања него у неком другом, бољем времену. Држава наставља да крчми своје "породично благо", да распродаје све што има. Помиње се и приватизација ЕПС - а као главни интересент јавља се чешки "Чез", односно једна државна институција. Како је могуће да страна државна компанија може да буде бољи газда од нас самих у својој кући.

Да ли сматрате да нам се, уколико не дође до неких битнијих промена, може догодити "грчки сценарио"?
- Како год да га назовем, грчки, аргентински, исландски, он је ту негде. Не могу да кажем тачно када ће се то догодити, али ако наставимо да овако "газдујемо", односно да се самозадужујемо, а да ништа не радимо, близу смо колапса. Да подсетим, трошимо 25 одсто више него што зарађујемо.

ДОЗНАКЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
До сада су нас значајно спасавале дознаке из иностранства, односно девизе које су наши људи запослени ван земље доносили у Србију. Шта ће бити у овој години?
- Дознаке ће бити значајно мање. Европа још није изашла из економских проблема што значи да ће се смањивати број запослених, а на удару су увек били странци. То значи да ће и наши људи који раде широм Европе остајати без посла, а самим тим мање ће доносити девиза у земљу.

ОТИШАО НОВАЦ
Од 1. јануара 2001. године до данас држава је по основу иностраних кредита, приватизације... узела 70 милијарди долара. Куда је тај новац отишао ја не видим. За девет година нисмо изградили ниједан нови мост нити је завршен Коридор 10, ни било која значајнија инвестиција - каже професор Ковачевић.

< Претходна		Следећа >