Србија на каучу код Зорана Миливојевића

Ана Митић, 07.03.2010, Прес
Пре педесет година родитељи су знали како ће да изгледа друштво и за то су припремали дете. Данас родитељ не зна како ће изгледати друштво у којем ће живети његово дете

Живот вам се распада, разочарани сте у љубав, не знате да ли поред себе имате праву особу, размишљате да се разведете јер немате редован секс или да признате превару и да сте заљубљени у неког другог... Али, нагомилавају се и рате за кредит, ко зна, можда добијете и отказ... Због свега, све мање стрпљења имате и за дете, забринути сте за њега, али и да ли су ваше васпитне методе добре? Не знате више како да изађете на крај са свим животним питањима и дилемама које вас тиште...
Време је да посетите стручно лице или да пажљиво прочитате Прессмагазин, који је ове недеље уместо вас легао на кауч и отворио душу доктору Зорану Миливојевићу, најбољем и најцењенијем психоналитичару у источној Европи. Он се више од две деценије бави проблемима у љубави и емоцијама, а најужа специјалност су му „брачни бродоломи". Председник је Савеза друштава психотерапеута Србије, међународни предавач на универзитету „Сигмунд Фројд" у Бечу и први је у источној Европи који је стекао највиши степен интернационалног супервизора и едукатора Међународног удружења за трансакциону анализу, као и Европске асоцијације за трансакциону анализу. Објавио је неколико књига, од којих је „Формуле љубави" постала бестселер и преведена је на више језика.
Ексклузивно за Прессмагазин понудио је одговоре и дао савете за емотивне, породичне, сексуалне, родитељске и егзистенцијалне проблеме који муче већину Срба.

ЉУБАВ

Љубав је...
Љубав је нешто сасвим обично што треба посматрати у примитивним племенима јер онда видимо природну љубав без утицаја културе. Ми смо пунили појам љубави разним значењима и ту смо се погубили. Особа А се веже за особу Б емотивно и она јој постаје важна и неко кога доживљава као свог, осећа припадност, саосећа са њом и важно јој је како се та особа осећа - то је љубав.
Формула љубави
Људи често мисле да треба да нађу праву особу и да ће се тада све средити, да ће бити срећни и задовољни. Међутим, истраживања показују да људи који опстају заједно деле погледе на разна животна питања и основне животне вредности. Због тога препоручујем људима, да када бирају партнера, замисле да је њихов живот филм и напишу сценарио како желе да живе, где, са ким, да ли желе децу... а када осмисле контуре свог животног плана, тек онда треба да бирају особу која се уклапа у све то. Љубав или заљубљеност нису довољни, потребно је да се људи усагласе око животних перцепција.
Љубавне заблуде
Главни проблем је што људи не разликују себе од својих жеља и свог понашања и ако партнер неће да уради нешто што они желе или ако не прихвата неко њихово понашање, мисле да их он одбацује или то виде као као негацију љубави. Тада су или разочарани, жалосни или протестују. То се испољава као проблем са конфликтима или потпуно избегавање конфликта - прекид комуникације, ћутање, насиље. Код младих људи је најопасније када мисле да је партнерска љубав смисао живота и када остану без вољене особе то је као да су остали без смисла живота - постану депресивни и размишљају о самоубиству. Једна од заблуда од које патимо као цивилизација је уверење да љубав почиње заљубљеношћу. Проблем је што је цивилизација заснована на породици, а она на заљубљивању, јер очекујемо да је заљубљивање природан почетак љубави, да двоје треба да улазе у брак из заљубљености и да ће то некако да пређе у љубав. А у ствари, у највећем броју случајева, људи схвате да то није то и разочарају се.
Љубав и заљубљеност
Љубав и заљубљеност су два потпуно различита осећаја по својим механизмима. Љубав је партнерско везивање. У партнерској љубави се везујемо за особу коју познајемо. Наша слика о тој особи одговара реалности, а у њој има довољно позитивног да желите да будете са том особом и прихватате њене негативне аспекте. Зато љубав има тенденцију да траје. Заљубљеност, коју све више изједначујемо са љубављу, јесте емоција коју може да осети само особа која има у глави представу о савршеном партнеру и која од љубави очекује срећу, блаженство, задовољство. У том култу љубав, како ја то зовем, љубав више није средство за живот, него постаје циљ сам по себи. Када имају те представе, људи који наиђу на ту „праву" особу заљубе се и идеализују је. То може трајати краће или дуже, али је пролазно, јер та особа није то што смо мислили и када то схватимо, следи разочарање. Заљубљеност је нестабилно осећање и понекад је негација љубави јер је у љубави други важан, а у заљубљености није, важан је само посредно само зато што код другог изазива пријатно осећање.
Романтика не постоји
Романтична љубав не постоји у животу, то је љубав из романа и она је трагична. Романи су у 19. веку били први масовни медији и виши слојеви друштва су почели да имитирају ликове из романа. Када су дошли филм и телевизија, појавила се филмска љубав. Људи су упијали те представе и покушавали да их оживе у властитим животима. Али, како филм није живот, онда ти сценарији нису могли да буду оживљени, па су многи остали разочарани. Због тога што је људима обећано нешто што не постоји сматрам да треба демистификовати представе о романтичној и филмској љубави.
Шта траже жене, а шта мушкарци
Оно што повезује и мушкарце и жене данас је да не желе да одрасту. Некада је идеална жена била она која је здрава, може да рађа, ради кућне послове, верна је свом мужу и добра је мајка. Тада је брак био потреба и партнери су морали да буду заједно да би могли да подигну децу. Данас људи улазе у брак да би се боље осећали, да би им квалитет живота био бољи, јер ако нема љубави и повезаности, људи су празни, отуђени и усамљени. Али данас се тражи да савршена жена или мушкарац буде извор пријатности. Девојке траже да мушкарац буде способан, духовит, да је интелигентан, док у физичком смислу нису захтевне. Мушкарци траже да жена буде лепа и јако им је важан секс, да их жена сексуално узбуђује. Мушкарци траже такве жене да би доказали свој статус, да су моћни и способни и да „нису ни они тако ружни".
Замена улога
Због лошијег положаја жена, она је почела да га мења еманципацијом, која има својих добрих страна, али су многе жене помислиле да морају да буду исте као мушкарци. Прво се променила женска полна улога, па је традиционални мушкарац сада негативан лик, конзервативац, заостао, мачо тип који није у моди. Мушкарци више нису знали на какву реакцију ће да наиђу ако придрже девојци капут, да ли ће му рећи: „Хвала лепо" или „Имам и ја руке, могу сама". Мушкарци су постали пасивни, плаше се да приђу девојци, збуњени су и пошто нико ником не прилази, девојке су почеле да прилазе мушкарцима.

БРАК

Криза брака
Савремени брак је у кризи јер више није потреба. Живимо у време нарцисоидности, када се људи не везују тако интензивно за друге као раније, када се живело теже. Људи се понашају као у супермаркету. Уђу и изаберу шта им треба, задовоље своје потребе, а када друга особа престане да их задовољава, врате је на полицу. Користимо људе као објекте у функцији наших осећања и потреба. Неки чак и неће да уђу у брак јер то значи ући у одрасли период живота на који многи гледају врло негативно јер желе да се играју, уживају у животу и остваре више циљеве.
Добар брак
Људи треба да схвате да је брак врста уговора и тако је правно и постављен Законом о браку. Међутим, постоји један невидљиви део, а то је психолошки уговор. Данас, пошто су људи јако различити, свако мора да буде јасан у томе шта хоће, као када примате некога на посао - шта ви нудите, а шта он заправо тражи. Парадоксално звучи, али људи су пажљивији кога ће да запосле него кога ће да пусте у свој живот. Ако је уговор добар и обе стране задовољавају потребе које су им важне, брак као заједнички подухват има шансе да јако дуго траје.
Конфликти
Људи се разводе онда кад се појави веома битна разлика између њих и када се не слажу око неке темељне вредности и неко од њих дуже време не задовољава неку потребу која је партнеру важна. Тада настаје дубљи конфликт и то је опасна ствар. Разлози су љубав - „да ли ме воли или не", новац и како се управља њиме, неко штеди неко је расипан па се натежу, деца - не слажу се око васпитања деце, алкохол, насиље... У већини разведених бракова људи нису умели да изађу на крај са конфликтима. Често се појављује неко трећи, љубавник, али ми то гледамо као симптом, јер ако је брак добар, чак ни љубавник не може да га дестабилизује.
Кад се развести
Брак треба прекинути онда када више нема наде, а нада је веровање да ће криза у браку да прође. У пракси имам људе који трпе деценијама, а онда схвате да се други заиста неће променити у ономе што им је важно и одлучује се на развод.

СЕКС

Немам секс
Данас је секс извор ужитка, људи хоће обавезно да доживе што дужи и што јачи оргазам, и због тога им је секс јако важан. Многи парови данас немају секс јер жене престају да узбуђују своје мушкарце. У тренуцима заљубљености мушкарац гледа жену и сексуално се узбуди. Пошто се мушкарци визуелно узбуђују, појављује се проблем када више нису заљубљени. После неколико година, гледа своју партнерку и не дешава се ништа, нема ерекцију, па мушкарац не зна како да јој приђе јер ће се осрамотити. Људи не знају да сексуалност сасвим другачије функционише када је у питању љубав. Мушкарац тада функционише као и жена и потребан му је петинг или предигра, мажење, како би се узбудио и кренуо у секс. Препоручујем ритуале - да се партнери договоре када ће имати секс. Још један проблем је што мушкарцима у Европи с годинама опада тестостерон, а сумња се да је то због пестицида у храни. Други сматрају да се европски мушкарци феминизирају јер су стално уз жене, дечаци ретко виђају очеве и имају мало мушких узора.
Да ли је секс најважнији
Сексуалност није свима подједнако важна. Постоје ситуације када партнер није задовољен у сексу, али је толико других добрих ствари у браку у којима је задовољан и испуњавају га. Жене су толерантне када секс не функционише ако су задовољне другим аспектима, док ће мушкарац незадовољан сексом жену вероватно варати и покушавати то да компензује.
Жене за брак и жене за секс
За брак мушкарци бирају жену са мером, која је скромна и традиционална, јер она своје импулсе контролише, посвећује се мужу и деци и ради логистику. Пожељно је да она не буде јако сексуална јер, у супротном, сумња да ће га варати и да неће моћи да је задовољи. Благ став према сексу је у у мушким очима позитивна ствар, да он њу мора да моли и наговара. Оно што он не би са својом женом, може са другом женом, коју види као сексуални објекат.

ПРЕВАРА

Зашто људи варају
Данас се на превару гледа нормалније него раније, јер живимо у време индивидуланости, људи траже у партнерству задовољство, пријатност ужитак, квалитет, желе слободу и желе да се играју, одлажу брак и децу, па се у склопу тога појављују дилеме. Жене су све либералније, не желе да буду пасивне, жртве и преузимају активну улогу, прилазе мушкарцима и често је идентификација са агресором по принципу „Нећу ја бити та коју ће остављати, већ она која оставља". Веровала је у романтичну љубав, па је схватила да је мушкарац варао, па одлучује да се и она тако понаша.
Када су питању мушкарци, престају сексуално да се узбуђују и не схватају да у љубави сексуалност другачије функционише него код заљубљености, па се заљубе у неку другу, трећу... и на тај начин доказују да су и даље сексуално моћни, а могу тај доживљај који имају са другом да користе као средство за узбуђивање када су са женом. Жене варају када се заљубе, труде се да буду верне, али када однос дуже време није довољно добар, празан и не испуњава их, одустају од партнера, гледају около и заљубљују се, али често и допуњују однос који немају у браку.
Како остати веран
Искушења су стална и поред тога што смо у неким односима не престајемо да будемо еротична бића, да се свиђамо другима и да се нама неко свиђа. Али, ако су људи у емотивном односу који задовољава њихове потребе, онда се њихова сексуалност развија. То може да значи да неко каже да је двадесет година са женом и да му је однос све бољи и бољи и то је могуће. Сексолози зато кажу да је љубав најјачи афродизијак. То вам је као са псима. Имате свог пса и изађете у парк где има лепших, већих и бољих. Али ово је ваш пас, не бисте га дали ни за шта и брига вас за друге.
Два партнера
Ми живимо у моногамној култури, али ако се гледа капацитет љубави, она може бити дељена, као што родитељ може волети оба детета. Оно што се зна је да не може бити пуно партнера, али имати два, чак и три партнера је могуће. То представља проблем само када неко жели да буде искрен, али већина људи која функционише на тај начин то крије. Могу се волети више партнера, али је најбоље имати једног. Може се волети један партнер, а бити заљубљен у другог. Верност је ствар воље - падам у искушења, али нећу. Лако је рећи „не" ако сте у вези у којој сте задовољени. Али, заљубити се у другог је криза и у таквим ситуацијама бих саветовао да са неким поразговарате, јер то збуњује. Не саветујем да се у фази заљубљености доносе важне животне одлуке, па ни одлука о разводу.
Праштање преваре
Превару је могуће опростити. Пола њих опрости превару. Паметно је превару опростити онда када је онај који је починио призна. Много је већа траума за однос ако неко не признаје, па буде ухваћен у превари. Ту се губи поверење. Онај који направи превару, треба да је призна, дефинише као грешку, извини се и обећа да то неће урадити опет. Ако се однос поправи набоље, тај брак може бити успешан и да напредује.

ДЕЦА

Одлагање родитељства
Родитељство се одлаже јер људи нису спремни да одрасту, јер имају лоше узоре, рецимо мајке жртве. То је цела конструкција. Кад је била млада, мајка је гледала холивудске филмове. Упознала је типа који се представљао као Хемфри Богарт, заљубила се, па се разочарала јер је схватила да то није то. Дете је већ било на путу и одлучила је да ипак остане са њим. У њиховом односу одлучила је да побегне из улоге жене у улогу мајке. Ћерка је гледа и требало би да јој буде узор, међутим, она види жену која трчи на посао, ради за мале паре, лоше живи, свађа се са мужем, жртвује се за децу, не смеје се, не забавља се, не иде нигде... Ћерка воли своју мајку, али је негде презире и не жели да буде као она. Мајка јој је модел одрасле жене, а ћерка неће то да буде и неће да одрасте.
Добар родитељ
Добар родитељ значи знати шта је циљ, а то је припремити дете на самосталан живот у друштву и од почетка бити посвећен том циљу. Тешко је данас бити родитељ због опасности и изазова. Родитељи имају проблем јер се друштво мења. Пре педесет година родитељи су знали како ће да изгледа друштво и за то су припремали дете. Данас родитељ не зна како ће изгледати друштво у којем ће живети његово дете, због убрзања историје. Добар родитељ у различитим развојним фазама треба да задовољава дететове потребе и усмерава га ка самосталности. Проблем код нас је што деци дајемо љубав и мислимо да ће, самим тим, све остало бити у реду. Заборављамо други део улоге, где се родитељ појављује као тренер, а тренер мора да буде строг, да развија радне навике и да казни дете.
Размаженост
Љубав не може да поквари и размази дете, а оно што квари дете је недостатак казне. Формула успеха је пуно љубави, али врло јасне границе и по потреби врло јасне казне.
Казна
Не можете васпитати дете без казне. Казна је када родитељ користи своју моћ да би код детета изазвао непријатност. Дете ће казну увек доживети као недостатак љубави. Али то је дечји начин размишљања, који дете мора да превазиђе. Казна има разних, али је дужност родитеља да кажњава дете како би оно нешто научило.
Батине
Телесна казна је нешто што је у реду као крајње средство. Правим разлику између физичког злостављања и физичке казне. Сматрам да родитељи нерадо туку децу и да то морају да примене као крајњу консеквенцу, али и да је повремено нужно. Против сам иницијативе за забрану телесне казне и сматрам да је врло опасно снажење деце код већ збуњених родитеља. У нашем друштву највећи је проблем родитељска немоћ. Здравије је ударити дете неколико пута по гузи него га игнорисати три дана, што је ефикасније, али дете много више боли. Ако се забрани телесна казна, све ће да се пресели на психолошки ниво, а то је много горе и за дете, а постаје мање видљиво за људе са стране.
Одлагање развода због деце
Зависи колико је брак лош. Често је то баш изговор. Неке анализе показују да та жртва у браку и није само жртва, већ и да активно учествује у у чињеници да је брак лош. Нисам за то да треба спасавати брак по сваку цену.
Дете и развод
Дете ће развод најлакше поднети са своје три-четири године, када не разуме шта се дешава. Развод не мора бити нешто што оштећује дете и могуће га је припремити за то. Децу треба спречити да доносе погрешне закључке о себи, као рецимо: „Тата не воли маму, али да мене воли више, остао би са мамом само због мене, а пошто није остао, то је зато што ја нисам довољно добар". Треба им објаснити да развод нема везе са њима и да они нису за то одговорни.

ЕГЗИСТЕНЦИЈА

Отказ
Прва грешка је да људи то доживљавају лично. Треба да схвате да живимо у капитализму и да морају да разумеју како он функционише. Препоручујем да повећају своју тржишну вредности и да се едукују јер капиталисту занима колико неко може да допринесе његовом предузећу да заради. Препоручио бих и да посете неки курс за мале привреднике јер се са врло малим капиталом може кренути својим путем. Људи у капитализму треба да науче да управљају личним финансијама, а то многи не знају. Држава није заинтересована за појединца, па он мора да преузме одговорност и сам се бори за своју будућност и ту није довољно бити добар радник, већ треба и мислити, а за то је потребно знање.
Нагомилани проблеми и депресија
Проблеми се деле на решиве и нерешиве. Решиве решавамо сами и уз помоћ других. Нерешиви се деле на избежне и неизбежне. Ако је избежно, треба се склонити, а ако је неизбежно, то треба прихватити. Много проблема не значи нужно зло, људи се прилагоде и пливају кроз то. Ми смо шампиони за сналажење у проблемима.
Тешка болест
Дијагноза болести не мора нужно значити осуду на смрт, то је почетак борбе и људи треба да виде којим средствима могу да повећају шансе да преживе.
Криза вредности и васпитање деце
Животне вредности нису само оно што блешти. Родитељ треба у сваком случају да брани своје вредности и објашњава њихове предности. Проблем је средња класа формирана у социјализму. Људи који су били победници у социјализму не морају бити у капитализму. Они сада треба да се престроје и преиспитају своје вредности. Васпитавамо децу полазећи од претпоставке да ће свет бити исти као кад смо ми били деца, али неће. Свет се променио и зато предлажем родитељима да студирају капитализам.