Дан државности

Слободан Јанковић
Све ради. - Па шта? - Па, државни празник. - Које државе, ти ово сматраш државом?

Тако је изгледао део преподневног разговора двоје људи на Сретење, које се у Србији обележава и као државни празник. Заиста о каквој ми држави причамо? Нити је суверена, нити има заокружену територију, номинална власт се не придржава прописа које је и сама за себе усвојила... Поредећи самосталност наших властодржаца са Шојићевом аутономијом деловања, Срећко делује нечувено суверено.

Схватићете да у таквим околностима које подуго трају на овом ближе неодређеоном простору тешко да неко жели да пропрати свечаности државе која је видљива када треба наплатити порезе и комуналије, мање видљива када се треба обрачунати са криминалом, готово непрозирна када треба натерати тајкуне и контроверзне бизнисмене да плате доприносе запосленима, врате дугове мањим предузећима а најмање видљива када треба применити закон о финансирању политичких странака или када треба бранити територију и становништво (као на делу територије на који званичници долазе уз претходно најављивање и дозволу локалних власти).

Номинална власт територије Србије организовала је на навечерје Сретења[1] свечану академију у Народно позоришту. Одгледао сам прву половину ове представе Било је више него довољно да још једном схватим сву беду и лажни сјај званичних власти. Водитељ је поздравио прво Председника Републике, затим Председницу Народне скупштине, па Председника Владе алијас Деда Мраза (обрати пажњу на редослед), министре и сличне, коначно и Патријарха па и остале е(к)се(ле)нције.

После водитеља присутнима се обраћа и промукли Деда Мраз:

„Србија се ослободила средњевековног мрака (мисли на 1815, а јадан писац говора по просветитељско-комунистичкој мустри и даље Средњи век зове мрачним)... историјски тренутак када се кренуло у изградњу државе засноване на европским вредностима" (чек, чек, па зна ли неко од њих да наведе које су то европске вредности? Сви их помињу, али шта је то? Немојте само рећи да је толеранција, јер то у овом „најдемократскијем тренутку у нашој историји" просто звучи увредљиво)... напредак у свим областима (у чему то!? У подизању општег морала, у запошљавању, у привредном расту, школском или медицинском бољитку); Србија стуб стабилности (ајој, стабилност са све штрајковима, хроничном сецесијом у јужној покрајини и клизајућом сецесијом у другим деловима земље); успостављају се везе са светом које су годинама биле прекинуте (у којим годинама аман?! Ако се Деда Мраз заборавио треба га подсетити да је Слоба пао пре више од девет година, докле ћемо се вадити на њега); постајемо лидер региона не угрожавајући никога (лидер у чему, види горе под напредак); своја легитимна права на својој територији бранимо легитимним средствима, мирно (само да знају сви који би некад да нас нападну да ћемо ми достојанствено протестовати и тражити мишљења); грађани на овим просторима упућени једни на друге (у суседном региону вероватно су неупућени једни на друге); слободно тржиште (са све монополистима); изградња демократских институција (ма све се више демократизујемо, поготову у правосуђу и раду Скупштине); остваривање права и слободе за све (могао је и да каже пиће за сви); осигурали социјалну сигурност (докле човече); не одустајемо од стратешких пројеката (не одустајемо од кредита и позајмица); прекинули смо везе између криминала и правосуђа (значи реизбор судија је био то а не политичка чистка, свака част!); снагу (!) државе преокренули смо на сукоб са организованим криминалом (надам се да им се гаће тресу)..."

Таман мислиш да си у неком сну, кад нам тата брада вели: Има и проблема - крупни демографски проблеми. Негде са проблемима помене и да „Градимо Србију у којој неће више бити подела ни по вери ни по националности." И за крај „Грађанима Србије честитам Дан државности!"

Дакле нећеш више имати проблема ако си друге вере и националности, од сада можеш да се делиш само у оквиру свог народа, пардон нације, и своје вере (и то рече баш на дан када су те поделе испливале на видело).

Ни у најави водитеља нити у историјском уводу премијера, када се говорило о избору историјског догађаја за државни празник, нико не спомену да се Србија ослобађала Турака, не! Према водитељу, подигли смо се против Отоманског царства, што је историјски исправно али је једноставније рећи против Турака или Османске Турске. Премијер мудро, имајући у виду снагу и стабилност земље, рече како су се устаници подигли и ослободили од Дахија који када су завладали беху највеће зло, Турци се не помињу, па то су нам стратешки партнери и са њима се договарамо о судбини Републике Српске или још неких крајева.

И да у закључку приметимо: није Председник Владе честитао дан државности српском народу и свим грађанима Србије него само грађанима. Ако неко сумња да је Србија држава српског народа (како Устав каже) онда му је Деда Мраз развејао те сумње. Уосталом, ако сви наши званичници само и причају о грађанима да ли је заиоста битно да ли су грађани српског, албанског или авганистанског порекла? Ако су демографска кретања неповољна, онда у том случају можемо мирне душе да позовоме милион Авганистанаца и сада расељених Хаићана и дугорочно решимо тај проблем. Дамо им држављанство, постану грађани и почну да праве децу а држава решила демографски проблем.

[1] О празнику, када после три века чекања Свети Симеон Богопримац види Обећаног, Сина Божијег, нема ни спомена сем имена - Сретење.

Фаворит

Bookmark

Пошаљи

Читања: 293

Коментари (0) Add Comment